pingvini 

 

 
        Glavna stranica
        Zašto IC?
        Klik
        FAQ
        Dnevnik
        Aktualnosti
        Pingvini
        Medvjedi
        Mali Princ
        Kartoline
        Rekli su...
        Horoskop
        IQ test
        Sadržaj
        Linkovi
        Komentari
                                            
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 PINGVINI, red (i prored) ptica (to leti) s antarktičke (daleke) obale, krajnjega juga Južne Amerike i jugozapadnih obala Afrike. Imaju zdepasto izduženo i uspravno tijelo pokriveno gustim perjem (dobro za jastuke) nalik na ljuske (to imaju ribe i vodozemci), kratak snažan vrat, dugačak ravan kljun; kratka krila poput peraja (to za ronjenje) prilagođena su plivanju a ne letu (ipak pingvini ne lete). Kratke, široke noge imaju 4 (sva sreća da nije 3) duga, naprijed okrenuta prsta spojena plivaćom kožicom (kožica koja pliva). Kosti nisu pneumatične (narodnim jezikom rečeno: nisu ispunjene zrakom), već ispunjene uljevitom srži (uljni tajkuni). Pingvini su izvrsni plivači i ronioci (bez maske); na kopnu su dosta nespretni (je, kad dobro plivaju - ne mogu sve. Uostalom, to je jako slatko). Hrane se ribom (isključivo svježom, izbjegavaju konzerviranu hranu, zbog zdravlja). Gnijezde se u golemim kolonijama (kolonijalizam) u kojima ima i do 200 000 (velika gužva) ptica . U doba parenja (ovo nema veze s peglama na paru) izgrade u ledu rupe (prazan prostor) ili iskopaju podzemne (podledne) hodnike koji se međusobno križaju pod pravim kutom (90°). Samo gnijezdo, duboko do 90 cm (vrlo su precizni), građeno je poput krušne peći (al' tu se ne peče kruh, a niti pizza) i povezano sa susjednim gnijezdom (dobrosusjedski odnosi). Pingvini žive monogamno (trebalo bi se ugledat). Neke vrste gnijezde se po obalama i močvarnom (lopoči i te fore) tlu, gdje izgrađuju pravokutne (i opet 90°) prolaze koji odjeljuju pojedine parove (zahladenje dobrosusjedskih odnosa). Vrste koje žive na visokim hridinama (avanturisti) izgrađuju gnijezdo od kamenja koje oblažu perjem (očerupaju neku ptičurinu u prolazu, da im bude mekano). Neke vrste pingvina drže jaja u trbušnim vrećicama (nisu papirnate) sve dok mladi ne prokljuju jajnu ljusku (jaja imaju ljusku). Mladi su slijepi čučavci (čuče, pa su onda čučavci), nakon 14 dana progledaju, a neke vrste već za mjesec dana idu (isključivo) s roditeljima na (i u) more u lov (s punom opremom). 

Napoznatiji predstavnik, i najveći, jest kraljevski (ili patagonski) pingvin Aptenodytes Patagonica (obavezno kliknuti).